Русија и самит Г–20 (3): 2013, година великих одлука

 Часлав Кузмановић

„Русија свету нуди партнерство цивилизација“ — Сергеј Лавров, шеф руске дипломатије на међународној конференцији „Русија у Свету моћи XXI века“, (Фонд стратешке културе, 7. 12. 2012)

„Проблеми глобалног карактера одређују садашњост и будућност народа и држава.“ — Сергеј Караганов, декан Факултета светске економије и политике Националног истраживачког универзитета „Виша школа економије“ (Руска реч, 29. 10. 2012)

Балкан и Србија међу шљивама

 

У извештају Светске банке процењује се да је Западни Балкан у рецесији и да му је краткорочна економска перспектива тешка. Јавне финансије ће бити под притиском а проблем незапослености неће попустити док се не врати снажнији раст (а одакле? - питамо се ми), који је у стању да ангажује незапослене. Извештај прецизира типичан неолиберални рецепт „савршеног друштва“. Смањење права запослених, повећање права богатих (потенцијалних инвеститора) и распродају општих и јавних добара.

Србија је убрала све горке плодове неолибералног капитализма. Падове не вреди ни набрајати. Расте одлив „мозгова“, задуженост и незапосленост пре свега младих људи.

Ниједан од постојећих проблема није решив без инвестиција. Недостатак сопствених средстава за инвестиције је огроман проблем Србије у наредним годинама.

Због тога би требало пажљиво да пратимо какав ће став по питању инвестиција и отварања нових радних места, као примереном начину решавања кризе, отклањања бројних напетости и стварању услова за дугорочно одржив развој, заузети најмоћније земље света на предстојећем самиту Г-20.

Пробуђена Латинска Америка

 

На маргинама самита Г-20, Руском иницијативом биће одржан и самит БРИКС-а, групи земаља припадају Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужноафричка Република. То су земље које имају високе стопе раста, богате ресурсима, а њихово становништво чини више од половине светског становништва.

Бразил је шеста економска сила на свету. Средином децембра прошле године усвојен је план акције за развој стратешког партнерства Русије и Бразила. Занимљиво је да је Бразил истовремено препознат као једна од држава са којом би САД требало интензивно да раде на учвршћењу постојћег неолибералног система са институцијама као што су УН, Светска банка и ММФ (Ричард Фонтејн из Центра на нову америчку безбедност).

На предстојећем самиту Бразил ће вероватно, осим сопствених, заступати и интересе земаља Латинске Америке. После хаотичне ситуације коју су проузроковале САД 90-тих, „неолиберализмом за обе Америке“, и одбацивања овог разарајућег концепта, овај континент је почео да се убрзано развија.Латинској Америци недостаје војна и политичка моћ. 

Предстојећи самит Г-20 и БРИКС-а је добра прилика да се на миран начин ускладе економска и политичка моћ Латинске Америке на глобалној сцени. У супротном, велика разлика међу становништвом унутар латиноамеричких земаља, као наслеђе неолибералног концепта, може бити инструментализована споља у корист старих хегемона.

 

Русија, председавајућа Самитом

Самит Г-20 биће одржан 5. и 6. септембра ове године у Санкт Петербургу. Русија ће обезбедити континуитет тема на оваквим скуповима али„главни задатак Русије као председавајуће земље видимо у томе да се напори Двадесеторице концентришу на дефинисање мера за стимулисање економског раста и стварање радних места“. (Владимир Путин, Руска реч, 8. 12. 2012).

Председник Путин је недавно потврдио значај овог задатка најавом знатно веће привредне експанзије Русије до краја ове деценије. Његов економски саветник, академик Сергеј Глазјев се залаже за експанзију привреде а пре свега реалног сектора по просечној гоишњој стопи од 8 до 10 одсто. Глазјев основано тврди „да само са тако високим стопама раста његова земља може имати добру и јасну перспективу, јер је у супротном осуђена да „вечно буде само сировински привезак Запада““. (Привредни преглед, Танјуг, 05.фебруар 2013. Треба уважити разне моделе развоја).

Мере за повећање инвестиција и нови модели решавања проблема презадужених земаља биће на самиту представљени кроз две нове теме: „Финансирање инвестиција као основ економског раста и стварање нових радних места“ и „Модернизација националних система државних зајмова и управљање сувереним дугом“.

Део постојећих проблема међу савременим међународним институцијама је да оне покушавају да одрже поделу међународне моћи каква је била после Другог светског рата. Отуда оне немају легитимитет у многим деловима света. Као одговор

„Земље БРИКС-а су припремиле садржајан пакет квалитетних предлога за реорганизацију кључних међународних институција, пре свега финансијских и економских. Њихов програм за реформисање ММФ-а и Светске банке треба да ојача положај читаве групе у кључним структурама међународног финансијског управљања, узимајући у обзир широк спектар интереса свих економија и земаља у развоју.“ (Руска реч, 21.12. 2012).

Важност улоге председавајућег заснива се, по нама, на основним морално-етичким ставовима Русије у настојању да оствари сопствени стабилни развој и истовремено да дâ допринос међународном развоју.

Експозе Владимира Путина у својству председника Русије, Савету Федерације нуди обиље информација у том смислу.

Како нас извештава Глас Русије (12. 12. 2012), Председник је прво нагласио неспорне економске успехе Русије од почетка 2000-их због чега су људи су почели да верују држави.

У условима када глобални развој постаје све неравномернији, сазрева терен за нове конфликте економског, геополитичког, етничког карактера. „Ко ће избити напред, а ко заостати и неизбежно изгубити своју самосталност, зависиће не само од економског потенцијала, већ од воље сваке нације, од њене унутрашње енергије, пасионираности, од способности да се креће ка променама.“ (Путин)

Сви смо одговорни за све

 

„Ми морамо да препородимо морал, да се удаљимо од прекомерног егоизма“ директно је рекао Председник Русије.

Није тешко схватити да се приоритети Русије, као председавајуће Г-20, косе са тежњама неолибералног капитализма као доктрине која је против промена и која је убеђена да нуди „савршено друштво“. Ако и нуди, онда је то само за недодирљиву, анационалну „ елиту“ чији неморал налази повод у прекомерном егоизму. У таквом друштву тешко се одржава воља народа да биолошки опстаје а камо ли да се развија, брани и буде у моћи да помогне другима.

Искрено залагање за прокламоване циљеве и разрешење постојеће кризе капитализма, налаже прелазак са неолибералног система према држави благостања. То је држава која је способна „осигуравати, кроз различите моделе, 1) производњу јавних добара (здравство, школовање, станове, социјалну бригу...) која ће бити доступна свима, 2) осигурати равномерну расподелу дохотка, 3) сачувати околину за будуће генерације. Држава и тржиште морају деловати заједно, а новостворена вредност бити равномерно расподељена између рада и капитала.“ (Јурчић...)

По нашем мишљењу, овај прелазак са једног модела развоја на други и другачији, са циљном функцијом која истовремено обухвата и економски и друштвени развој, је неопходна кардинална промена. Ако изостане, замениће је кардинални потреси.

 Русија има све услове да буде држава благостања. Таква Русија је пожељан предводник интеграција међу свим правдољубивим народима. „Тежња ка миру и праведности, достојанство, слобода и одговорност, честитост, милосрђе, марљивост и моралност“ — вредности су које је у име Русије свету понудио Сергеј Лавров, у свом говору на међународној конференцији „Русија у свету моћи XXI века“. (Фонд стратешке културе, 7. 12. 2012).

Србија као мала, презадужена држава са хроничним недостатком капитала за инвестиције може само пожелети успех Русије као председавајућег самита Г-20, то јест, прихватање неопходних промена од стране моћних и богатих како би се побољшао положај свима.

Надамо се да ће моћни прихватити поруку словенског генија Достојевског: Сви смо одговорни за све!

(Крај фељтона)