недеља, 09. октобар 2016.

Нова књига Часлава Кузмановића: „Економија за почетнике 3 – почетак потпуног ропства“ (саопштење)

Нова књига Часлава Кузмановића: „Економија за почетнике 3 – почетак потпуног ропства“
Нова књига Часлава Кузмановића „Економија за почетнике 3: Почетак потпуног ропства (изабрани чланци 2013-2015)“ објављена је у августу 2016 као наставак стручног реаговања на оно што се дешава у економској области у Србији и свету и што се представља нешто добро за становништво. У ствари, медијским спиновањем се доводе грађани у заблуду, а права истина на основу анализа овог стручњака је сасвим другачија…
Насловну карикатуру је урадио Лазо Средановић, наш чувени карикатуриста и аутор стрипа „Дикан“; портрет писца је урадио Владимир Матић-Куриљов, а уредник издања је Зоран Стефановић
Издавач књиге је, као и за претходне две, EVEREST MEDIA d.o.o. – www.everest.rs и можете је набавити преко издавачке куће на контакт e-mail: znaksagite@yahoo.com
Нека поглавља нове књиге:
Лажне владине мере за спас Србије: почетак потпуног Ропства, Давно издиктирано, Српска државна предузећа на лондонском Рулету?, Темељне слободе Евроуније — прећутана поглавља за Србе, ЕУфорија, сламарице и исток: одакле новац за индустрију Србије? Три оброка: српски сељак у ЕУ–ропству, Да ли ће странци куповати земљу у Србији?, Мајмунска посла и економске слободе, Приближавање Србије ЕУ доноси преузимање имовине предузећа, државних банака и грађана, Банка нас намерно заробљава, Стварност дужничке Србије, Коме топуз лежи у закону, Да ти заменим мозак, Ластиш уместо каиша, Боље судски рат него пакт са лихварима, Србија међу банкама — и лудим и збуњеним, Ако лаже коза, не лаже ратни калкулатор, Ситна боранија као економски мотор (у молитвама владе Србије), ММФ опет коленчи Србију, Српска привреда и грађани — таоци банкократије, Ултиматум…

Предговор економисте Часлава Оцића за књигу „Економија за почетнике 3: почетак потпуног ропства“ Часлава Кузмановића

Недавно је један наш истакнути хемичар отпочео своју беседу у САНУ тврдњом да је хемија још увек природна наука. Тема његовог излагања била је: О синтези. С обзиром на то да је и економсконаучна сцена преплављена разноврсном, шљаштећом и јефтином, (а понегде и крвавом) синтетиком и да је на делу постмодернистичка деконструкција и привредне праксе и економске мисли, умесно је запитати се: да ли је економска наука још увек друштвена наука. Ако није – шта је, односно да ли је још увек наука.
Mainstream economics се у последњих неколико деценија (да ли иреверзибилно или је ипак реч о реци понорници?) растаче у више праваца:
Једни траже „прибежиште у методу“: квантофренијском формализацијом (а без нових идеја) они су развили софистициране технике истраживања, да би на крају – форма прогутала садржај.
Други су се дали у агитацију и пропаганду: економскоидеолошка халабука разних експерата и „аналитичара“ (гебелсовским репетирањем) постаје све јача и у директној је пропорцији с растућом производњом привида и (контролисаног?) хаоса који малтене поприма предапокалиптичке размере.
Трећи зарађују лепе паре бавећи се геномиком ума: у јату разноврсних техника убеђивања, у највеће висине винула се та птица ругалица: користећи маштовито различите psy op технике она се буквално подсмева – и то врло успешно – елементарном људском разуму.
А сви ти токови уливају се у општи океан релативизма и бесмисла.
Песник Елиот се својевремено питао: где је мудрост? И одговарао: изгубљена у знању! Где је знање? Изгубљено у информацији! Данас бисмо на трагу Елиота могли да се запитамо: а где је информација и одговоримо: изгубљена у спиновању!
Има ли пилота у авиону? Или само дронови лете? У Европи и у свету – да, има; просто куљају свеже антикризне економске идеје… Да ли ће оне бити успешан одговор на изазове опште кризе – показаће време… Код нас ситуација није баш охрабрујућа: Једни воде идеолошке ратове у „коначном обрачуну с њима“; то је већ постала, у нашим условима иначе ретка, појава дугог трајања, која у феноменолошкој равни доприноси општој лошој бесконачности. Други се труде да науче трикове продаје робе (а све је постало роба укључујући и отаџбину) и тако буду trendy (и fancy).
Малобројни – док ђаво куца на врата – раде. Међу ретке који овде и сада спасавају част еснафа економсконаучног спада и Часлав Кузмановић.
У његовим текстовима вратили су се кући и информација и знање и Мудрост. Зато читајте Часлава Кузмановића, јер он је прочитао све опсенаре. Али му не пада на памет да се с њима обрачунава… Његов циљ је узвишенији и једини науци примерен: Он трага за Истином.

Часлав Кузмановић: Чему оваква књига

Сведоци смо уништавања националних држава, традиционалних култура и цивилизација путем контролисаног хаоса као средства геополитичког рата.
Начини су бројни. Од одбацивања „терета“ постојећих друштвених вредности и њихове замене другим па до губитка контроле над привредом и њеним коначним уништењем.
Теорија „контролисаног хаоса“ се заснива на промени колективне свести, погледа на свет и духовних сфера излагањем појединаца савременим средствима манипулације. Циљ је да се уништи култура солидарности и замени култом новца. У таквим условима способност народа да пружи отпор кроз самоорганизовање је битно смањена.
Смањење броја становништва и наметање контроле путем транснационалних корпорација, криминалних организација, наднационалних организација и институција у крајњем доводе до прерасподеле богатства од слабих ка јаким државама. То се постиже хватањем националне државе у замку дугова, приватизације и куповине домаћих сировинских извора.
Главни симптоми губитка суверенитета укључују и немогућност да се сагледа и протумачи таква ситуација, утврди свој идентитет и поседује способност да се спроведу одлучне узвратне мере.
Због свега наведеног, назвати правим именом ствари и догађаје најновије економске и друштвене збиље у Србији, повратити поверење у реч, прва је сврха ове књиге.
Тим пре што смо сведоци стварања новог (старог) поретка – ропства. Смишљено се ради на неутралисању развојних способности Србије; блокирању повратних реакција; уништавању друштвених веза; смањењу способности утицаја на догађаје.
Ропство подразумева смањење способности за наставак развоја. То се постиже уништавањем домаће науке и образовног напретка, промовисањем деиндустријализације кроз приватизацију, стечај и уништавање професионалног образовања, уклањањем контроле капитала и стварањем кредитне зависности од међународних финансијских система. То јесте тема ове књиге.
У мору свакодневних информација које нас обавештавају о томе ко, шта, како, где и када најчешће не добијамо или не препознајемо ону најважнију — зашто.
Књига је намењена читаоцу било које професионалне оријентације чија радозналост захтева целовите одговоре.
Навести читаоца да размисли пре него што буде касно да се било шта мења на боље — одговор је на питање, чему ова књига. •