Наслов овог чланка није дао сам аутор. Тврдња из наслова је део
одговора доскорашњег амбасадора Руске Федерације у Србији, њ. е.
Александра Конузина, у интервјуу за Руску реч, на питање како оцењује руско-српске односе за време његовог мандата (2008-2012).
А потпунији одговор г. Конузина гласи:
„Ја видим тај период као важну фазу продубљивања руско-српских односа.
Заиста, у том периоду су споразуми у сфери енергетике усаглашени,
потписани и почели да се реализују. Енергетика је постала приоритетни
правац билатералне сарадње. У привреду Србије инвестиране су стотине
милиона евра. Зацртани су нови вектори као што је модернизација српске
железнице са могућношћу да се тај посао заједнички настави и у суседним
земљама. Капитал руских банака проширује сферу своје примене. Руски
мали и средњи бизнис такође стиже у Србију. Успостављају се контакти са
руским регионима, итд. Велики број Срба ради и послује у Русији.“
(„Срби треба мање да питају друге за мишљење“, Руска реч, 19. 9. 2012).
Помињање капитала овога пута заслужује најдубљу пажњу, јер је ситуација постала
очигледнија последњих година. Наиме, продубљивање руско-српских односа
тешко да би било оствариво без присуства руских банака у српском
банкарском сектору. Пре свега Московске банке, која је с пролећа 2008. године закорачила на српско тржиште, и то непосредно после самопроглашења „независности“ Косова.
Била је то прва таква дозвола коју је, после седам година
резервисаности према стандардима пословања руских банака, дала Народна
банка Србије. Међународни рејтинг Московске банке био је у том тренутку
виши (БББ-) од рејтинга Србије (ББ-).
Занимљиво је да никада није постојала резервисаност према западним
банкама за које се накнадно открило да су цео свет (појединце,
компаније, банке, државе и регионе) увукле у механизам немилосрдне
банкарске пљачке манипулишући висином ЛИБОР-а (London Inter Bank Offered
Rate). ЛИБОР je једна специфична банкарска каматна стопа и представља гравитациону цену капитала на светском нивоу.
Осим оваквом класичном пљачком, изгледа да су неке западне банке жмуриле на „прање новца“ (стављање
у промет зараде од наркотика, оружја, продаје људи и људских органа,
проституције…), па чак и на финансирање тероризма у свету. Истовремено
су, глумећи моралне чистунце, малим и сиромашним земљама наметале строга
правила и високе казне, како не би некоме пало на памет да им се уплиће
у ове „послове“.
Улога Московске банке у Србији
Враћено на Московску банку, може се приметити да је финансијски
тренутак њеног доласка у Србију, са становишта искључиво економске
рационалности, био упитан: српско банкарско тржиште је већ било
расцепкано и подељено, а светска финансијска криза је већ била почела.
Уз све то, целокупно српско тржиште је за Русе премалено, а познато је и
да Русија у својој историји и није свој утицај у Србији вршила
посредством пласмана капитала.
Одобравајући рад Московској банци у Србији, Народна банка Србије (НБС)
је дала и свој суд о томе: “На основу целокупног досадашњег пословања и
управљања другим друштвима у којима има власништво, међу којима је и
неколико банака, може се очекивати да ће Московска банка обезбедити
стабилно пословање банке коју оснива у Србији, а самим тим дати и
додатни подстицај конкуренцији на српском банкарском тржишту“.
Ако данас погледамо „Извештај о резултатима анкете о кретању каматних
стопа банака на кредите становништву“ који издаје Центар за заштиту и
едукацију корисника финансијских услуга НБС, можемо лако закључити да су
се сва позитивна очекивања НБС у погледу пословности и значаја
Московске банке у Београду, испунила. Испоставило се да Московска банка нуди изузетно повољне услове сарадње, како привреди, тако и становништву.
Владимир Зечар, председник извршног одбора Московске банке, још је на почетку рада МБ нагласио разлоге доласка у Србију, као у прву државу изван простора некадашњег Совјетског Савеза. To je пре свега, „веровање у Србију и њен будући развој” који
Банка жели да подржи. Овако смела, охрабрујућа изјава била је мелем на
рану Србима који су се последњих година уморили, како је, више него
тачно, проценио г. Конузин, „услед систематских притисака, а често и
отворених уцена споља, јер нису имали адекватан одговор“.
Други крупан разлог доласка МБ је била недовољна подршка осталих банака трговинским токовима између Србије и Русије.
Перспективу развоја Србије Зечар је видео, пре свега, у постојању
Споразума ЦЕФТА, Споразума о слободној трговини Србије са Русијом и
Споразума о слободној трговини између Србије и Белорусије.
Банка се тако специјализовала за сервисирање руско-српских трговинских
трансакција и заједничких пројеката. Један од њих је био и одобрење
кредита Нафтној индустрији Србије, у износу од 100 милиона долара, у
својству банке-агента.
Проширујући даље сферу примене свога капитала, Московска банка у
Београду се укључила и у програм субвенција Владе Републике Србије и
почела да одобрава динарске кредите. Подсећамо да динарски кредити
спашавају кориснике од међународних шпекулација валутама, а отклања се и
захтев ММФ-а да се преко потребне субвенције смањују и укидају.
Такође, преко своје филијале у Новом Саду, Московска банка планира даље пословно ширење по Војводини, уз могућност почетка рада и са пољопривредницима.
Два различита банкарска модела
Индикативно је да је, у условима високе презадужености српског
становништва, Московска банка у Београду почела да нуди клијентима рефинансирање позајмица, по знатно повољнијим условима у
односу на оне које су имали приликом почетног задуживања код западних
банака. Одговорно друштвено понашање, осим што ће умножити лојалну
клијентелу МБ, има и шири значај, који заслужује да се преиспита ван
појединачне пословне политике неке банке.
Наиме, ММФ је презадуженима Србима припремио потпуно другачији сценарио: „Потребно је предузети одређене радње да би се банкама помогло да очисте своје билансе, укључујући усвајање закона о факторингу да би се омогућило некредитним институцијама да преузму наплату проблематичних средстава и убрзање судских стечајних поступака.“
Ово је текст из подсетника о закључцима мисије ММФ од 9. фебруара 2012. који је једини објавио београдски магазин Таблоид, који се иначе рекламира као „лист против мафије“ (бр. 268, 27. 9. 2012, стр. 17).
Преведено на српски, ово значи: да се онемоћали препусте утеривачима дугова и да им се преотме реална имовина.
У ту сврху, странци, уз помоћ београдских „фолксдојчера“, већ отварају
фирме за преотимање имовине. Називи су им више него симболични и
безазлено се рекламирају као фирме за „управљање потраживањима“.
Како јој главне жртве још нису на дохват канџи, због Закона о заштити
корисника финансијских услуга, који забрањује банкама да своја
потраживања продају некредитним организацијама (могу само другим банкама), то ова дружина за сада пилићари са надуваним телефонским и сличним рачунима. У Србију их доводе људи који су изгледа добро познати европској полицији.
У светлу ове пљачке са Запада, Није искључено да ће глас многих грађана
Србије, захваљујући Московској банци, заиста вредети више и да се неће
претворити у плач и крик.
Долазак Сбербанке и Гаспром банке
Још једна руска банка, Сбербанк, чија имовина износи преко четвртине банкарског сектора Русије,
купила је око 300 одељења и преузела преко 600.000 клијената у земљама
Источне Европе од аустријске банкарске групе Фолксбанк Интернационал
(Volksbank International). Тако се Сбербанк обрела и у Србији.
Циљ јој је да подржава послове руских компанија са предузећима из
Србије. Једна од специјалности јој је и рад са Војском. Русија је
понудила Србији, између осталог, заједничку производњу сложених борбених
система. Без банке овог типа, то би било практично немогуће, а са њом
почетни послови могу нарасти до стратешких сразмера. Ово је и делимичан
одговор на запитаност московске аналитичарке Ање Филимонове: да ли ће почетни заједнички војни пројекти остати у уском економском оквиру или...
У поступку је и одобравање дозволе за рад Гаспром банци.
Ова банка је хтела да уђе у Србију купујући ОТП банку (која на српском
тржишту послује са губицима) али су Мађари морали одустати од продаје,
јер су били уцењени од западних кредитора.
Да руским банкама није циљ уклањање српских банака, најбоље доказује
одобрени кредит Русије за финансирање буџетског дефицита Србије. Једна
од најкрупнијих позитивних последица овог одобрења ће бити та да Комерцијална банка остаје у већинском власништву Србије.
Тако ће се изјаловити план Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) да
свије своје кукавичје гнездо под кровом српске Комерцијалне банке.
ЕБРД поседује најмање петину, ако не и целу трећину, свих светских
кредитних потраживања према Србији. Док Русија инвестира у Србију,
Европска банка инвестира у себе. Политички утицај јој је због тога
превелики. Последично, Русија ће прекинути да поткопава своје интересе у
Источној Европи, а посебно на Балкану, помажући западним банкама. У том
смислу председник Путин био је више него јасан.
Без обзира на то што прозападна, а посебно пронемачка штампа у Србији, свакодневно шири сумње у будућност руско-српских односа, Срби ће се у долазећем периоду вероватно држати сопствене народне пословице, барем када су банке у питању: ко не држи брата за брата, тај ће туђина за господара.Изворно објављено: Фонд стратешке културе, Москва, 8. октобар 2012.
