среда, 08. октобар 2014.

Пољопривреда Србије ― или пуковник или покојник


http://srb.fondsk.ru/images/news/2014/10/08/s27040.jpgТворци Стратегије пољопривреде и руралног развоја Републике Србије (2014-2024) нису предвидели крупна светска дешавања на тржиштима хране, која су била у току док је Стратегија приношена гласачкој машини. Ваљда зато што је промена почела на Истоку, а пут „без алтернативе“ и путовође су трасирани ка Западу.

Како нам је најављена петогодишња пауза, имамо времена да поразмислимо куда би српску пољопривреду и село одвела озбиљнија сарадња са тржиштем које је за нас практично неограничено и већ дуго братски отворено.

Анализирајмо парадоксално, али решиво стање српске пољопривреде.

Неумољиве и неупоредиве бројке


За разумевање пољопривредне проблематике у Србији к орисно је познавати својинску структуру земљишта државе.

Стратегија нам каже да је, према подацима Пописа пољопривреде из 2012, у Србији је регистровано 631.522 газдинства, која користе 3,437 милиона хектара пољопривредног земљишта и имају просечну величину поседа од 5,44 хектара. Међу пописаним газдинствима 99,6 % су газдинства физичких лица. Она користе 84 % површина.

Просечна величина поседа газдинства физичких лица износи 4,5 хектара, и значајно варира по регионима – од 2,1 ha у Јабланичкој области, до 10,0 ha у Средњобанатској области. Преосталих 0,4 % газдинстава су у поседу правних лица, користе 16 % површина и имају просечну величину поседа од 210 ha по газдинству.

Занимљиво је и то да су подаци два последња Пописа (2002. и 2012.) међусобно неупоредиви. Зато се не могу пратити промене у структури поседа током последње деценије. Злонамерни би помислили да је опет неко хтео да заметне трагове отимачине и преметачине. Било како било, резултат транзиције је очекиван. Приметан је процес концентрац ије газдинстава према величини поседа. Нарочито у Војводини где је земља најквалитетнија, најскупља и најатрактивнија за препродају.

За сељачка газдинства Стратегија предвиђа пре свега европске фондове за рурални развој, јер ће аграрни буџет Србије годинама бити недовољан и несразмеран доприносу пољопривреде бруто друштвеној вредности и трговинском суфициту . Ако магарац дотле не липше.

У том смислу велику пажњу јавности заслужује луцидно запажање Миодрага Здравковића, уредника портала Макроекономија да „од 24 групе двоцифрених (пољопривредних) производа царинске класификације Србија већ има дефицит у трговини са 13, а са тенденцијом да тај број само расте у овој и наредним годинама са тешким последицама по домаћу производњу.“

Русија као партнер пољопривредне Србије


Овакав тренд може зауставити и преокренути једино свеобухватна сарадња са тржиштем као што је руско. Српско село и сељак, чија је самоодрживост на нивоу самоодрживости природе, напросто немају времена чекати стабилизацију српског (дужничког) буџета, ЕУ фондове, поновну изградњу урушених институција.

Русија је то схватила и понудила Србији капитал како би што брже постала регионална аграрна сила и ојачала начети државни суверенитет. Ал' се Срби дићи не смедоше.

Сељаци су у Србији одавно осуђени на изумирање од стране заговорника интензивне индустријске пољопривредне производње на укрупњеним газдинствима; лобиста ГМО семена, других ГМО производа и од осталог финансијског олоша који је продро у пољопривреду бежећи од све ризичнијих берзанских мешетарења. Неко од њих ће се већ наћи да укрупњава сељачке парцеле и багателише их белосветским намерницима.

Зато нека нам се Русија не чуди (и не љути) што је њена понуђена подршка српском сељаку у облику субвенција недавно одбијена од стране српског режима.

Зашто сељак у Србији, такав какав јесте, и са поседом каквог има, није добродошао домаћин у својој рођеној земљи? Зато што је сељачка пољопривреда супротност и насилном колективизму и капиталистичкој пољопривреди која функционише са најамном радном снагом.

Зоран Петровић Пироћанац нам у својој књизи Геополитика хране – Битна развојна компонента друштва у XXIстолећа поручује: "Сељачка пољопривреда је породична пољопривреда укотвљена на 'својој' земљи. Сељаци који имају фино познавање и поштовање за локалне екосистеме, живе од свог рада и не премештају брутално своје капитале, сходно приликама за капиталистичке профите. Они преносе баштину својој деци и брину за одрживи развој, супротно некој мултинационалки.“

Визија пољопривреде која инсистира на друштвеној и еколошкој улози сељака истовремено одговара критеријумима одрживости, поштовања околине и социјалног ткива, с правом тврди Пироћанац. Он сељачку пољопривреду истовремено види и као „покрет синдикалне борбе против продуктивизма и нео-либералних пољопривредних политика.“ Зато народ и каже: Док је села биће и Србије; Само село Србију спасава итд.

Мада је сама увозник поганог кукоља нео-либерализма, Русија није агресивни извозник тог истог кукоља. Напротив, настоји да га се и сама реши што потврђују скорашње одлуке о ГМО производима на њеном тлу.

Таквом стратешком парнеру не би сметала сељачка пољопривреда Србије која Србији гарантује прехрамбену безбедност, с тим у вези повећану политичку самосталност и тржишне вишкове који имају сигурног купца. Напротив.

Сама економска логика одрживости спољнотрговинских односа између две земље тако различите економске моћи налаже моћнијој држави да помогне у смањивању спољнотрговинског дефицита слабије државе. Томе треба додати и несумњиву политичку вољу Русије да Србија буде целовита, јака и важна на Балкану. Позната је и склоност становника Русије према српским пољопривредним производима. Са јединственим Споразумом о бесцаринском извозу пред собом имамо идеалног стратешког партнера.

За наше појмове Русија је огромни увозник хране. Укупан увоз хране у Русију је у последњих дванаест месеци износио 40 милијарди долара. Највеће учешће у увозу имају: месо са 6 милијарди, воће (крушке, јабуке) 6,1 милијарда, млечни производи 4 милијарде, поврће 3 милијарде, рибе и љускари 2,9 милијарди, индустријски прерађени производи за исхрану 1,7 милијарди, пића 3 милијарде и сл.

Извоз Србије у Русију истих производа је у претходних годину дана био 245 милиона долара или 0,61 % укупног руског увоза. (Извор: trademap.org) Структура извоза је следећа. Највише је извезено сировог воћа, јабуке и крушке за 135 милиона долара, али то је само 2,2 % руског увоза ове тарифне групе. Поврћа је извезено за 15 милиона долара и меса за 8 милиона, укључујући и оно које нам је враћено због покушаја преваре. Млечних производа је извезено за 23 милиона долара (Исто).

Из ових података можемо назрети потенцијалне могућности српског извоза пољопривредних производа у Русију. Кажемо "потенцијалних" јер на кратки рок се у пољопривреди не може много урадити. Поготову у држави у којој је наказна приватизација уништила велике пољопривредне и прехрамбене системе (прерада воћа и поврћа, сокова, киселих програма и сл.) Они који су опстали одавно су у приватним рукама, домаћим и страним. Одлука је власника где ће продавати, али је општепознато да је за њих домаће тржиште обећана земља.

Евроунијатска шарена лажа


Дневна штампа у Србији је преплављена статистичким подацима који економски неуке треба да убеде да је Србија неповратно упућена на ЕУ чак и у сектору пољопривредно-прехрамбених производа.

Извоз овог сектора у ЕУ износио је 1.091 милион евра, док је у Русију он био 142 милиона у 2013. години. На први поглед 7,7 пута више. Податак је у старту прецењен јер део извоза у ЕУ завршава у трећим земљама простом препродајом. Тако евроунијатска узданица зарађује на нама. Затим, многе производе које извеземо у ЕУ лако можемо продати и у Русији.

Увоз у Србију је износио 700 милиона евра из ЕУ, а 43,5 милиона из Русије, што значи да је суфицит у трговини са ЕУ био 391 милион евра, а са Русијом 99 милиона евра. Истовремено то показује да је увоз пољопривредног сектора 16 пута већи из ЕУ него из Русије.

Либерализација трговине пољопривредним производима са ЕУ неминовно ће довести до смањивања суфицита и даљег пустошења села и домаће пољопривредне производње.Јаке и уређене индустријске економије са малим бројем пољопривредног становништва толико субвенционишу своју пољопривреду и помажу је на све могуће начине да је за Србију немогуће да обезбеди другачији исход. Још пре 20 година француски виноградар је могао у месној заједници добити бесплатно сателитски снимак свог винограда са регистрованим променама на које треба да реагује. Ово је суштински разлог да размислимо о путу којим сада идемо.

Са друге стране, извозом у Русију отворена је могућност да се прекине тренд смањивања сточног фонда и да се крене са повећањем броја животиња у Србији, са свим својим немерљивим позитивним последицама које су значајније за Србију и од самог повећања извоза у РФ.

Структура извоза Србије у ЕУ показује да се највише извозе житарице (266 милиона евра), воће (247 милион
а), шећер (137 милиона) и сунцокретово уље (92 милиона евра). Житарице и воће иду кроз откуп од малих произвођача. Насупрот томе, у Русију се више извезе млечних производа, јаја, меда, месних прерађевина, цвећа и биљака него у свих 28 земаља ЕУ заједно. Сталном сарадњом привредних и трговачких комора, предузећа, образовних и научних установа, ова листа може бити много дужа.

Постоји пут


Српском сељаку није непозната производња за познатог купца. Коректно утврђени паритети могу поспешити отплату робних или финансијских кредита готовим производима. Робни кредити могу брзо унапредити опрему и механизацију на сељачким газдинствима. Брзо се може повећати и број заштићених воћњака и смањити утицај природе на висину приноса.

Српски сељак се пажљиво задужује и одговорно испуњава своје обавезе. Велики је проблем што је у Србији уништена једина специјализована пољопривредна банка, Агробанка, која је била способна да пружи одговарајуће услуге и пакете услуга. Овај потез можда понајвише говори колико је режиму стало до пољопривреде. Развојна банка такође не постоји. Штедно-кредитне организације су уништене декретом.

Срећом, постоји друго решење, одмах употребљиво. Руским банкама у Србији стоји на располагању хиљаде искусних банкарских радника, незапослених или свеже пензионисаних који могу да претресу Србију и пронађу добре клијенте.

Кренимо.

фото http://www.juznasrbija.info/biznis/poljoprivreda/da-li-je-poljoprivreda-nasa-zlatna-koka.html