понедељак, 25. новембар 2013.

Утеривање Срба под јарам


датум писања 30 септембар 2013

Часлав Кузмановић

Ко и због чега дави српске установе на Косову и Метохији и зашто је одбијен предлог закона о финансирању Срба и других неалбанаца 

 

Геополитичка игра око Косова и Метохије је сада ушла у нову фазу —  микроменаџмент на терену, и то уз помоћ владе Србије. Где ће се то историјски завршити Бог зна, али Вашингтон, Брисел и Тирана сигурно не знају. А ни Београд.
Кад смо код Београда, занимљиво је како је Канцеларија за Косово и Метохију Владе Републике Србије организовала 2. септембра 2013. трибину у Косовској Митровици. На њој је обзнанила да је дошло до великих промена по питању функционисања органа, организација и јавних служби на територији покрајине.
Кључни део саопштења Канцеларије је следећи „Република Србија престаје са финансирањем правосудних органа и органа безбедности на територији АП КиМ. Органи и организације локалне самоуправе, образовања и здравства и социјалног рада који сада функционишу у систему Републике Србије наставиће да функционишу у систему Заједнице српских општина која ће се формирати по прописима Привремених институција самоуправе након локалних избора који ће се одржати 3. новембра 2013.“ (документи: Предлог Закона о финансијској подршци припадницима српског народа и неалбанских заједница на КиМ, као и пропратно писмо, 26. 8. 2013.)
Ово је, наравно, последица Бриселског споразума од 19. априла 2013. између представника Републике Србије и Привремених институција самоуправе на КиМ (ПИС), посредством Европске Уније.
Заиста велике, и по Србе неповољне промене, могле су се назрети из следећег дела српске Политичке платформе за разговоре са ПИС у Приштини: „полазећи од чињенице да је Република Србија у досадашњем току политичког процеса, упркос и након нелегалне једностране проглашене независности Косова, својим поступцима пружила ПИС у Приштини ограничени правни и међународни субјективитет и легитимитет, разговори на високом политичком нивоу треба да буду вођени о превазилажењу институционалних паралелизама на подручју Аутономне покрајине Косово и Метохија, не задирући у питање међународног и државноправног статуса ПИС у Приштини. Циљ је успостављање органа власти на подручју Покрајине који би били признати од свих страна укључених у процес и успостављање чврстих правних и политичких гаранција на нивоу Покрајине и међународне заједнице за политичка, територијална и друга права националних заједница на читавом подручју Покрајине“.
Након доношења Платформе од стране Владе Србије, а на предлог председника Републике, Народна скупштина РС је још на седници Првог ванредног заседања (13. јануара 2013, сиц) донела „Резолуцију о основним принципима за политичке разговоре са привременим институцијама самоуправе на Косову и Метохији“.
Резолуцијом се наговештава будући пренос надлежности на шиптарску власт (ПИС), а ради бољег живота грађана на КиМ, мира и стабилности и европске будућности Србије и региона. Циљеви су узвишени и племенити, па је и цена коју Срби треба да плате примерена томе.

Ослободили су нас нашег власништва

 

Поједностављено речено, Европска Унија је великодушно ослободила Републику Србију од обавезе редовног финансирања поменутих служби на територији КиМ, коју „међународна заједница“ (која сва заједно има мање становника од Кине) назива „Републиком Косово“ и има своје нелегалне амбасаде на тој територији.
Републици Србији је дозвољено да из свог буџета финансира Србе и остале неалбанце „у облику неке врсте социјалне помоћи“ једном месечно, у максималном износу од 80% минималне зараде утврђене за децембар претходне године, а зависно од расположивих могућности буџета. Могућности буџета су врло дискутабилна категорија, јер се он већ годинама допуњује новим задуживањем државе.
Да би се добила поменута социјална помоћ или заслужило пројектно (нередовно) финансирање, осим општих услова, нарочито је потребно следеће: 1) да се одрже редовни локални избори по прописима ПИС и да се српски живаљ масовно одазове позиву на учешће како би „искористио“ своју бројност у општинама севера КиМ и формирао „своје“ органе; 2) да се након избора формира Заједница српских општина; 3) да Заједница сачини програм и пројекте и да 4) Канцеларија после бројних провера да предлог за финансирање појединаца и пројеката.
За разлику од Јана Клифа, амбасадора Велике Британије у Приштини, који тврди да ће Заједница српских општина бити „део косовског система“, а не део Србије — представници Канцеларије за КиМ су на трибини објашњавали да и поред великих промена није и неће доћи до промена. Помоћник директора Канцеларије за КиМ Александар Стојановић каже да је Нацрт закона прерано изнет у јавност и да се њиме не решавају сва питања (Бета, 2. 9. 2013).
Сматрамо ову изјаву двосмисленом и не потпуно искреном, јер је Нацрт закона изнет у јавност баш на време, а у циљу да се најмасовнији и истовремено социјално најугроженији део српске и целе неалбанске популације одобровољи и да изађе на шиптарске изборе. То што овим Нацртом закона није све решено, може значити само да ће то недостајуће бити још више понижавајуће и на штету оних на које се односи.
Стојановић је појашњавао да је будући закон намењен „будућој социјалној карти“, онима који немају никакву месечну надокнаду. Да је народ одлично схватио поруку показују и подаци да су после појаве Нацрта закона Срби поднели неколико хиљада захтева за пензионисање. Српски Фонд за пензијско и инвалидско осигурање на КиМ добио је забрану да прима ове захтеве, па их косовски Срби предају у Централној Србији. Процене су да ће најмање 50.000 покрајинских Срба остати без посла када 1. јануара 2014. почне примена Закона.
Пренос надлежности са српских на шиптарске институције и Нацрт закона изазивају код народа панику, осећај незаштићености од сопствене државе, угроженост личног и породичног економског суверенитета. Рада Трајковић упозорава да „повлачење цивилних институција Србије са КиМ подсећа умногоме на повлачење српских безбедносних структура 1999, после чега су Срби доживели егзодус“.
Због реченог и недореченог, председник Самосталног Синдиката Косова и Метохије, Блажо Милосављевић је рекао да је за тај синдикат нацрт Закона неприхватљив: „Синдикат тражи да се задрже сва радна места на КиМ и после новембарских избора, да остану плате запосленима и да (установе) остану у уставноправном систему државе Србије.“ (Бета, 2. 9. 2013)
Увидевши да бајка у нацрту није прошла, српски режим прибегава опробаном методу истраге и притиска. Чланови Анкетног одбора за испитивање трошења буџетских средстава на КиМ, после мировања од десет година, утврдили су бројне злоупотребе у трошењу средстава буџета за период 2002–2012, извештава Политика (14. 9. 2013).
Злоупотребе су, ето, баш у службама које се предају Шиптарима. Наводно се увиђа јавашлук, вишак запослених. Припрема се терен за отпуштања и хапшења.

Како ће Албанци да штите интересе Срба?

 

Косово је најсиромашније у Европи и међу најјаднијим у свету, израчунао је Бизнис Инсајдер на основу базе података World Factbook коју формира ЦИА.
Индекс јада добија се збрајањем стопе незапослености и стопе инфлације. Косово је на 9. месту у свету са индексом јада од 53,6; инфлацијом од 8,3%; незапосленошћу од 45,3%. Незапосленост у српским енклавама достиже и 90%. Скоро 23% становништва чине запослени у јавној администрацији.
Студија УНДП је показала да 83% грађана Косова верује да су породичне везе, подмићивање, страначка припадност и пријатељи најважнији фактори приликом добијања посла. Корупција међу јавним званичницима на Косову подрива напредак земље и успорава њен пут ка ЕУ, упозорили су међународни и локални стручњаци. Број политичара који не пријављују своју имовину у складу са законом је забрињавајући. Рад правосудних органа и доступност јавним документима је нетранспарентан.
Више од 45% становништва на Косову је сиромашно, а 18% је у ризику од сиромаштва. Ови показатељи би били много гори ако би се искључио новац из дијаспоре или организованог криминала. Мало је позитивних промена у приходима кроз развој који ствара нова радна места. Покривеност увоза извозом је 6% што говори о хроничној зависности од стране помоћи. Косово има најнижу стопу похађања факултета и најнижи доходак по глави становника у Европи. По амбијенту за страна улагања се налази при крају свих светских ранг листа.
Како увиђају аналитичари „Гласа Русије“, Светска банка је много моћнију и успешнију економију Палестине прогласила неодрживом, што практично значи да јој не треба дозволити да постане самостална држава. Косово је далеко од такве оцене.
Посебна је прича што су Шиптари са Косова окренути Албанији, а не Србима. Албанска влада ради на плану удруживања царинске контроле са Косовом, недавно је изјавио албански министар за економски развој, трговину и предузетништво Арбен Ахметај. Креира се заједничко тржиште за Албанију, Косово, Црну Гору и Македонију. Покрива се терен Велике или „Природне“ Албаније: пројављују се предлози за конфедерацију Косова и Албаније, праве се билатерални војни споразуми и ко зна шта још.
Зато је председник ДСС Војислав Коштуница упозорио да Влада Србије нема своју политику већ следи налоге Запада, као и да Дачић и Вучић воде Србију у економски, државни и национални слом (Факти, 12. 9. 2013). Шире политичко виђење ситуације и догађања која надолазе дала је руски аналитичар Ана Филимонова у свом тексту Београд: обезбеђење будућности Србима у Републици Косово“ (ФСК, 10. 9. 2013). У тексту се, између осталог, раскринкава демагогија српског премијера Дачића и скреће пажња на утицај америчке и немачке кампање у остварењу интереса Шиптара у Србији.
Као привремени закључак можемо рећи да стварност у овом тренутку потпуно потврђује став Мила Ломпара (Прес, Република Српска, 16. 9. 2013) да је наивно очекивање српских политичара да ће признањем државе Косово бити отклоњена косовска компонента српске политике — она је константа у свим временима и политичари је могу само привремено затомити. „Њихова срамота припада свима, јер смо постигли политичко јединство на идеји националне издаје“.

Нема коментара:

Постави коментар