Руска рубља 22. октобра је уведена на листу валута које се купују и продају на девизном тржишту.
„Усвајањем Одлуке о врстама девиза и ефективног страног новца које се
купују и продају на девизном тржишту на данашњој седници Извршног одбора
Народне банке Србије, руска рубља ће се наћи на листи девиза и
ефективног страног новца којима банке могу да тргују, као и на листи
ефективног страног новца које овлашћени мењачи могу да купују и
продају.”
Ако изузмемо симболички и психолошки ефекат овог преокрета, мора се
нагласити да би он могао имати, пре свега, стварну важност за судбину
Републике Србије.
И штуро саопштење Кабинета то наговештава: „Укључивање руске рубље на
листу валута којима се тргује на девизном тржишту Србије омогућиће
обављање финансијских трансакција у овој валути, чиме ће се олакшати и додатно унапредити сарадња двеју земаља у реалном и финансијском сектору.
На тај начин је напокон уважена чињеница постојања високог учешћа Руске
Федерације у укупној спољнотрговинској размени Србије, посебних односа о
бесцаринској трговини између двеју земаља, као и значајних инвестиција великих руских компанија у Србији.”
Српски економиста мора бити обрадован овом вешћу, јер делује да присуствујемо крупном и немерљиво важном догађају.
Кроз ово су сада почеле да добијају и јасан оквир најаве доскорашњег
амбасадора Русије у Београду, г. Конузина, када је наговестио да ће
руске банке у Србији проширивати сферу своје делатности.
Рубља за почетнике
Да би се докучио део значаја поменуте Одлуке НБС умесно је подсетити и грађане Србије са којом валутом ће имати посла.
Рубља је национална валута Руске Федерације, а раније и Руског царства и
Совјетског Савеза. Дели се на 100 копејки. Рубље издаје Банка Русије, а
међународни код валуте је РУБ (раније РУР). Папирне новчанице се издају
у апоенима од 5; 10; 50; 100; 500; 1000 и 5000 рубаља а ковани новац у
апоенима од 1; 5; 10 и 50 копејки као и 1; 2 и 5 рубаља.
По свему судећи, древна реч рубља значи закивак.
Рубља као реч за новчану јединицу потиче од глагола „рубити” тј. сећи. У
13. веку у Новгороду реч рубаљ означава један од делова напола исечене
гривне (комад сребра од 200 грама). Рубља се од 1897. вредносно везује
за злато.
У СССР-у валута је такође била везана за злато, али је промена рубље у
злато била немогућа (сасвим оправдано, ако се сетимо и колико је
својевремено Србија по истом основу била опљачкана, остајући последња у
свету на бранику одбране златног стандарда националне валуте). Руска
рубља је девалвирана 1998. и од тада је релативно стабилна.
Рубља је постала конвертибилна валута 2007. године, након што је
тадашњи и садашњи председник Владимир Путин омогућио руским грађанима и
компанијама да легално купују и продају рубље за друге светске валуте. У
том периоду су се појавиле и прве хартије од вредности које су руска
држава, а затим и банке и друге финансијске институције, емитовале у
рубљама.
Присуство руске рубље у Србији додатно ће унапредити сарадњу Русије и
Србије, јер финансијска тржишта по дефиницији олакшавају повезивање
привредних субјеката који располажу вишковима финансијских средстава и
субјеката којима недостају финансијска средства. Она повезују две
значајне макроекономске категорије – штедњу и инвестиције.
Финансијска тржишта имају велики значај за несметано одвијање и развој производње – онога
што Србији недостаје – јер повећавају покретљивост финансијских
средстава. Последично, долази до повећања друштвеног производа и
остваривања акумулације.
Девизно тржиште као један од пет делова финансијског
тржишта (подељено према типу финансијске активе), на специфичан начин
прожима и новчано и тржиште капитала, због чега се оно и третира као
саставни део и једног и другог.
И баш ту лежи стручна поента, коју већина медија није схватила из вести о доласку рубље код Србаља.
Срби и рубља
Ако се само за тренутак присетимо огромне неликвидности у Србији;
десетина хиљада блокираних и паралисаних фирми, услед досада нерешиво
високог унутрашњег дуга; стотина хиљада људи који иду на посао а немају
никаква примања; западних банака које српском муком и новцем потпомажу
своје посрнуле централе – онда ће нам бити јасан значај прилива свежег
страног новца.
И то оног иза чије вредности и стабилности не стоје неки скривени
светски владари из сенке и шпекуланти, већ стоји конкретан руски народ,
привреда, наука и импресивни природни ресурси.
Закатанчени привредни гиганти Србије, њена срозана индустријска
производња, недостатак модерног наоружања, енергетска и свака друга
зависност, неподношљиво висока незапосленост, али и потенцијали који се
могу активирати доласком нешпекулативног, дугорочно доступног и ценовно
повољног капитала – све нам то указује да схватимо значај, слободни смо
рећи, овог преломног догађаја, штуро саопштеног на сајту НБС.
У ситацији још увек присутне неизвесности на европском тржишту у
погледу кретања и опстанка евра, прилив руске рубље, која може понети
терет резервне светске валуте, више је него пожељан.
Да приче о озбиљној угрожености еврозоне нису без основа, говори и
податак ММФ да је од децембра 2009. за спасавање земаља на рубу еврозоне
– Грчке, Ирске, Португалије и Шпаније – потрошено 1.100 милијарди евра,
али без видљивог резултата.
Постоји још једна прикривена и подмукла валутна опасност, која вреба
све државе света, па и Србију. Њу је појаснио и Виктор Кузњецов у чланку
„Припремање САД за глобалну конфискацију ‘брзих пара’ и национална
безбедност Русије“ (Фонд стратешке културе, 12. октобар 2011).
Ради се о томе да је пореско законодавство САД својим изменама 2009.
јако проширило тумачење и процене ко је порески обвезник САД.
„Тако сада, уколико било која компанија или физичко лице обрачуне врши у САД доларима или
у њеним обрачунима учествује бар само један порески обвезник САД (US
Person) ту компанију или физичко лице суд може да призна за пореског
обвезника САД. И мораће да плаћа порезе по износима и унутрашњим
прописима те земље“ упозорио је Кузњецов.
Стање ствари између Москве и Београда
Погледајмо и суве бројке, да бисмо схватили где смо у билатералним односима.
Према подацима Привредне коморе Србије с почетка ове године, српски
извоз у Русију је порастао за 57% у 2011. и достигао 754,2 милиона
долара у 11 месеци.
Робна размена Србије и Руске Федерације износила је нешто преко 3
милијарде долара, што је за 25% више него у првих 11 месеци 2010.
године. Увоз из Русије је повећан за око 17% и имао је номиналну
вредност од 2,25 милијарди долара.
Русија је Србији и шести највећи извозни партнер, са 6,9% учешћа у
укупном извозу Србије, а њен први увозни партнер са уделом од 12,6%.
Покривеност увоза извозом је 33%. Енергија у облику сирове нафте и
природног гаса чини 80% увоза Србије из Русије.
Овако дугорочно неодрживи диспаритети могу се превазићи једино уз значајно ангажовање саме Русије.
Зато Одлуку НБС о увођењу руске рубље на девизно тржиште Србије посматрамо као први и неопходан корак да Србија дозволи да јој се помогне.
Након Путиновог рециклирања Западних „пројеката“, наведени подаци о
односима Русије и Србије могли би остати у економској историји запамћени
и као невероватно скромни, у светлу неупоредиво веће сарадње коју
слутимо у будућности између Москве и Београда
Изворно објављено: Фонд стратешке културе, Москва, 25. октобар 2012.
Нема коментара:
Постави коментар